Afrička ljubičica

Jedna od "omiljenijih" aktivnosti bilo koga sa većom kolekcijom je svakako zalivanje. Kako duže vreme nemam ni jednu biljku koja nije na fitiljnom zalivanju sva rešenja koja koristim odnose se na ovaj metod. Za početak, da ne bude zabune: - Saksija 9cm prečnik - Supstrat: 50:50 perlit- treset (QTS3) (50% perlita je MINIMUM ukoliko želite da sačuvate zdravlje korena, ja trenutno koristim 60%) - Fitilj je takozvani satenski konac od 2mm isečen na dužinu od 20cm  (poznat i kao kanap za brojanice, satin cord, rattail...)  Ukoliko posuda (sa vodom) nije duboka može i 15cm dužine važno je samo da ide do dna posude. - Čaše su Metro marka Horeca (Beer Cup Clear 50 pcs/600ml ima i od 500ml). Nije mi do reklamiranja njih nego im otvor savršeno odgovara saksiji od 9cm. #NAPOMENA: Materijal i metod koji koristim su moj način da se oslobodim nepotrebnih obaveza i ne garantujem da će svima podjednako odgovarati. Različiti supstrati će definitivno drugačije povlačiti i zadržavati vodu. Ve

Tokom rasta može se desiti da biljka poprimi izduženu formu sa vidno dugim "vratom" (stablom). Takve su biljke uglavnom starije i to je posledica dugog perioda rasta. Medjutim ako je mladja biljka držana u uslovima loše osvetljenosti ili gajena iz startera koji su se preterano izdužili ova pojava se može razviti i u rasponu od nekoliko meseci. Osim što, kao takve, vizuelno gube na kvalitetu dobijanjem na lisnoj masi postaju nestabilne. Sa druge strane biljka može biti bolesna ili imati neki drugi problem gde je potrebno radikalnije rešenje. Ukoliko ste početnik verovatno nećete biti oduševljeni rešenjem ali koliko god radikalno izgledalo biljke se odlično oporavljaju posle ovog postupka a ceo proces je na kraju brži od bilo kog pokušaja lečenja (koji su često bezuspešni) ili čekanja da se biljka oporavi sama. #NAPOMENA: Slike i postupak opisuju metod kojim ja radim i razlikuju se pomalo od sličnih postupaka koji se mogu pronaći na internetu. Postupak:  Primer biljke k

Afrička ljubičica ( Streptocarpus ionanthus/ Saintpaulia ionantha ) fam. Gesneriaceae      Iako šarm ove biljke leži u tome što veoma uspešno opstaje u uslovima prosečnog domaćinstva njeno prirodno stanište je daleki afrički kontinent. Krajem devetnaestog veka (1892) tadašnji zvaničnik za kolonije i vlasnik plantaže Adalbert Emil Walter Redclife Le Tanneux von Saint Paul-Illaire, podstaknut sopstvenim interesovanjem za botaniku pronalazi prve biljke na Usambara plani u Tanzaniji  ( granica sa  Kenijom). Vrsta tada dobija svoje prvo, nezvanično, ime Usambara ljubičica.       Sakupivši semena i uzorke biljaka on ih šalje u Nemačku svom ocu (Baron Ulrich von Saint Paul-Illaire), koji se amaterski bavi gajenjem biljaka ali i  vodećem nemačkom botaničaru tog vremena (Hermann Wendland). Ubrzo nakon prispeća u Nemačku vrsta dobija i svoje zvanično ime i postaje Saintpaulia (po prezimenu čoveka koji ju je otkrio) ionantha (složenica reči grčkog porekla koje znače "ljubičast"