Ljubičice iz semena, hibridizacija
1.Delovi cveta
Muški delovi cveta, prašnik (sl.2.)–
kod Afričkih ljubičica polen se nalazi dobro zatvoren unutar antera koje imaju
pomalo „žilavu“ opnu ukoliko je cvet mlad ili tvrdu kod starijih cvetova. Ona
se mora pokidati pri oprašivanju da bi se oslobodio praškasti polen. Uklonite
par prašnika držeći pincetom filament i vidite na koji način vama odgovara da
to učinite (noktom ili nekim oštrim instrumentom).(sl.3.)
Tučak se nalazi u samom centru cveta a nastavlja se u ovarium koji je vidljiv i često se meša sa čauricom kada latice opadnu (razvojem oplodjenog semena ovarijum raste i postaje čaurica). On za sada sadrži neoplodjeno „seme“. Da bi oplodjenje bilo uspešno cvet mora biti mlad ali potpuno otvoren i na tučku treba da se uočava malo proširenje na samom vrhu (žig tučka). Žig tučka (sl.4.) kod različitih biljaka je presvučen dobro vidljivim sjajnim supstancama koje služe da „zalepe“ polen kada je tučak spreman za oprašivanje i mnogi kažu da se sačeka pojava sjajnog vrha kod ljubičica. Iskreno, pojava sjajnog vrha je jedva uočljiva pod odredjenim uglom svetlosti i ja se nisam mnogo trudila da je uočim. Kada je cvet potpuno otvoren ja ga oprašim (otprilike treći dan od kada se latice rašire). U suštini žig tučka se sastoji od sitnih dlačica koje na vrhovima luče lepljibu supstancu.
2.Oprašivanje
Oprašivanje se, naravno, vrši nanošenjem polena na žig tučka (sl.8.) gde bi bilo poželjno potruditi se da se nanese što veća količina i da ona ostane na tučku.
3.Formiranje
čaure
Ukoliko je oprašivanje bilo uspešno, ovarium počinje da raste a stubić tučka se suši. Jedan od prvih znakova uspešne oplodnje je rast ovarijuma. Ono što sam ja primetila da se uvek dogodi kada je cvet uspešno oprašen je da tučak počne da se suši ali nikada celom dužinom već ostane svež 1/3 ili 1/2 dužine a mesto do kog se osušio ima baš definisan prelaz sa svežeg na suvo. U isto vreme suše se i latice koje sada možete ukloniti. U prvih mesec dana čaura raste do veličine koju će imati i kao zrela a na biljci treba da ostane minimum tri meseca. Za to vreme cvetna drška mora biti funkcionalna, sveža i čvrsta. Ukoliko cvetna drška ne počne da se suši posle tri meseca ostavite je dokle god bude moguće. Kada otpočne sušenje drške možete ili skinuti čauru ili je ostaviti da se potpuno osuši na biljci. Izaberete li da je skinete umotajte je u komad vate i ostavite najmanje tri dana da se suši. Čaure koje ostavite na biljci do skupljanja semena neće otpasti a uvek ćete znati sa koje biljke su potekle. Za razliku od većine biljaka čaurice na Afričkim ljubičicama neće pući i raspršiti seme.
sl.12. i Nezrele čaure u različitim stadijumima razvoja (mladje)
Oblik čaure može biti izdužen kao na
gornjim slikama ili oblika loptice. Zrelu i suvu čauru otvorite skalpelom
i sakupite seme. Budite pažljivi jer je seme jako sitno (približno 0,2mm) i lako se može oduvati
sa radne površine (u slobodnom prevodu: ne dišite!).
4.Sejanje
Seme (sl.16.) se seje po površini unapred pripremljenog supstrata istog kao i za odrasle biljke (ili nekog finijeg, namenjenog za sejanje) i NE pokriva se zemljom ali posuda u kojoj su posejane mora biti dobro zatvorena i prozirna, uz povremeno provetravanje – otvaranje, sve do presadjivanja. Posle sejanja poželjno je dodatno isprskati površinu supstrata (umereno, ne preterivati). Nicanje uglavnom kreće od desetog dana a dostiže svoj vrhunac negde oko tri nedelje. Zavisno od uslova koje imate u svojim kućama ovo verovatno varira u nekoj meri. Ne savetujem da stavite svo seme na isklijavanje jer ćete većinu posle bacati. Uspešna čaura da i po nekoliko stotina biljaka.
5.
Presadjivanje
Mlade Afričke ljubičice su prilično male, najveci listići na ovoj slici su svega 3-4 mm u prečniku (sl.18.). Ipak dosta su otporne i uz pažljivo rukovanje nećete imati gubitke čak ni sa ovako malim biljkama. Interesantno je da ćete ubrzo posle nicanja moći da uočite koje su šarenolisne i kod prvog presadjivanja odaberete da izvedete samo takve. Nadjite sebi odgovarajući predmet za vadjenje biljčica i pripremanje rupa pri presadjivanju. Ja najčešće koristim drveni štapić za ražnjiće ili pincetu oštrog vrha.
Ja sam prvi put presadila dva meseca posle sejanja u plastične čašice (rakijske). Možda se biljčice čine male za presadjivanje ali postoje teorije da brže rastu ukoliko ih kao male češće presadjujete. Neki odgajivači ih čak povremeno uzdižu čačkalicom da "uznemire" koren i pospeše rast. Uostalom toliko su otporne da izuzetno retko se desi da neka beba ugine (može se reći i da se ne dešava). Moja slobodna procena je bila da će 4 biljčice imati dovoljno mesta do sledećeg presadjivanja (sl.21.). Stavila sam i nekoliko sejanaca samostalno za slučaj da nisam bila u pravu (sl.22.)
Drugo presadjivanje je bilo posle 3
meseca (od sejanja) (sl.17.). Razlika izmedju samostalnih sejanaca i
onih u grupi je bila vidljiva ali ne preterano značajna. Radi uštede prostora u
početku i lakšeg rada odgovaralo mi je da su po 4 u čašici.
Posle nekih šest meseci (sl.24.) rešila sam da ih prebacim sve na fitiljno zalivanje (sl.25.). Mogle su da ostanu i duže u rakijskim čašicama ali je praćenje vlažnosti zemlje postajalo malo problematično. Trebalo bi još dosta kontejnera za zalivanje da bi imale dovoljno mesta, koje ja nisam imala.
6. Cvetanje
Što se cvetanja tiče to dosta zavisi od samog sejanca. Najranije što se meni desilo je bilo devet meseci. Dobar deo ih procveta do 14 meseci. Ipak biće ih nekoliko koje će čekati da je biljka potpuno razvijena da bi ušli u cvetanje. Kako sam, igrom slučaja, odredjeni deo biljaka provukla kroz pravi pakao (nezalivanje mesecima, mala količina prirodne svetlosti, bez djubrenja...) znam da će sejanci svašta preživeti ali u tom „preživljavanju“ nikako neće cvetati, čak i nakon 4 godine. Naravno najveći broj će ih uginuti. Takodje će i što se razvoja tiče ostati pauzirani. Nakon vraćanja optimalnih uslova rast se nastavlja i ulaze u cvetanje.
Medju cvetajućim sejancima dobila sam dve biljke sa vidno prisutnom žutom bojom. Kako „Optimara Evergrace“ nosi plavu boju na cvetovima očekivala sam najveći broj cvetova u nijansi plave. To se nije desilo, ni jedan nije cvetao plav. Najveći broj sejanaca je bio roze boje ili neka varijacija na tu temu, deo je bio beo a na belim se pojavljivala i žuta. Pojavljivala se ciklama ivica, bela ivica, poludupli cvetovi (retko), uglavnom jednostavni cvetovi, oba oblika i „viola“ i „star“. Sve krune su bile standard, zelene boje.
Коментари
Постави коментар