Supstrat, eksperimentisanje

Klasičan supstrat  

Jedna od ključnih stvari za lepu i zdravu ljubičicu je svakako supstrat. Moje jedino iskustvo sa supstratima tipa "zemlja za cveće", humus, glistenjak... je kroz praćenje tudjih slika i postova i ne bih ih preporučila za ljubičice. Tako da ću ovde spomenuti samo one mešavine koje su opšte prihvaćene za gajenje ljubičica. 

    Osnovu tih mešavina čine tri elenenta (u različitim odnosima):

-Perlit

-Treset

-Vermikulit

    Ponekad se sreću i saveti za dodavanje peska ali ja to ne praktikujem. Iz mog iskustva sa drugim biljkama pesak se posle nekog vremena sabije u saksiji jer se polako spira a njegova granulacija mu dozvoljava da popuni sva proširenja u supstratu i dobijete kompaktnu, sabijenu sredinu. Možda to i nema neki uticaj na ljubičice jer se češće presadjuju ali se meni ne svidja kako izgleda pri presadjivanju drugih biljaka. 

    U početku gajenja ljubičica pravila sam mešavinu od ova tri sastojka ali sam vremenom uvidela da vermikulit ne dodaje ništa specijalno supstratu a prilično je skup pa sam ga skroz izbacila. Sada ga koristim samo za propagaciju ili zimovanje rizoma i sl. U suštini glavna uloga vermikulita je da duže zadržava vlažnost zemlje što kod fitiljnog zalivanja nema nikakvog smisla i čisto je bacanje para. Moguće je da kod zalivanja odozdo (ili odozgo, ko kako preferira) on i ima neku ulogu jer se za razliku od perlita sporije isuši i nešto duže drži vlagu u supstratu. Kako su moje biljke na fitiljnom zalivanju meni ta osobina nije od nekog značaja.

    Dakle moja dugogodišnja mešavina (za fitiljno zalivanje) je bila jednostavno 50:50 (treset-perlit). Kada popiju vodu sačekam 5 dana i dospem ponovo. 

   

  Treset koji ja koristim je QTS3 ,zeleno pakovanje jer ima najmanje dodatog djubriva (0.5 kg/m3). Imala sam jako loše iskustvo sa supstratima u koje je dodato dosta djubriva (1.5, 2 kg/m3). Pod lošim iskustvom podrazumevam recimo listove "izgorele" prehranom, preterano sabijenu krunu (za razliku od obolele ljubičice ovde se sabijena kruna dešava zbog naglog rasta i listovi su lepo razvijeni ali nemaju mesta za rast a ne zakržljali i deformisani tj. mali)

"Opečeni" listovi zbog viška djubriva (fertiliser burn)

Kruna koja je gusta i sabijena usled naglog neravnomernog rasta (a vidljivo je i oštećenje vrha lista)

Posle nekog vremena od promene neodgovarajućeg supstrata biljke su nastavile da rastu normalno.

Trenutno stanje ljubičice sa oštećenim vrhovima

Još uvek se vidi oštećen list

Ljubičica sa sabijenom krunom (još uvek ne znam da li je to imalo uticaj da ima problem sa šarenolisnošću i bojom uopšte)

Listovi koji su bili sabijeni u centru

    Još jedna stvar na koju bi trebalo obratiti pažnu pri kupovini treseta je i pH. Zato ja preporučujem mešani treset koji skoro uvek ima kontrolisan pH podešen na oko 6. Ne preporučujem čist beli treset iako je često bez dodatog djubriva (recimo Baltica) jer je pH prenizak (oko 3,5-4). Uzmite u obzir da limun i sirće imaju pH izmedju 2-3 i shatićete da je to prilično nisko. Kako većina biljaka najbolje funkcioniše ako je pH izmedju 6.5-7 ne mora da se naglašava šta je bolja opcija.

Pri presadjivanju važno je da vam je supstrat odgovarajuće vlažnosti. Kada ja pravim mešavinu to je obično 3 čaše perlita, 3 čaše treseta i 1.5 čaša vode. Možda ovaj odnos ne odgovara svakome ali za mene je do sada radio i sa drugim vrstama treseta.

Ovo sve važi za moj dosadašnji način sadnje ali već neko vreme testiram trenutnu mešavinu (na kraju teksta) koja mi baš odgovara (tačnije, odgovara ljubičicama)

LECA kuglice

Kako se interesujem i za hidroponski način uzgajanja, tačnije za upotrebu LECA kuglica. Posle uspešnog prebacivanja orhideje i sanseverije (iako svi znaju da ne voli puno vode začudilo me je koliko dobro uspeva u glinenim kuglicama koje su non-stop vlažne) rešila sam da stavim i nekoliko ljubičica i vidim šta će se desiti. U početku sam mislila da će biti nemoguće prebaciti ih i da će sve propasti jer prvih par meseci izgledaju prilično žalosno. Bilo je tu mlitavih i suvih listova, neki su i istrulili ali je onda sve to stalo i ljubičica je krenula da raste. Ono što ja nisam znala u tom trenutku bilo je to da će koren delom propasti a i ono što ostane neće imati značajnu ulogu već samo onaj koren koji krene da raste nov u takvoj sredini. A onda im nema zaustavljanja.  

Posle nekog vremena u kuglicama

Na dan stavljanja (ukoliko ekperimentišete sa kuglicama (sa bilo kojom biljkom) veoma je važno da koren operete što bolje od supstrata u kom je bio)

    Mesec dana kasnije, koren je počeo da raste i da se hvata za kuglice

Ljubičica posle par meseci u kuglicama

Razvijen koren medju kuglicama

Naravno, ceo ovaj sistem je dosta komplikovaniji od ovoga što sam ja predstavila u par slika. Posebna pažnja se mora posvetiti pravilnoj prehrani jer su kuglice potpuno inertne po tom pitanju tj. sa sobom ne donose nikakve minerale ili organske materije. Takodje im je i pH neodgovarajuć pa pri svakom zalivanju morate izmeriti i izbalansirati pH odgovarajućim suspstancama (pH Up i pH Down). Kako ja to radim opisano je u daljem tekstu.

Trenutna postavka

Kombinujući uspešnost dosadašnje mešavine i eksperimenta sa kuglicama palo mi je na pamet da ih na neki način iskombinujem. Ne bukvalno već više kao njihove "suštine" i da dobijem zdrav koren dugo vremena na fitiljnom zalivanju i obezbedim bolju aeraciju supstrata. Tako sam rešila da drastično podignem nivo perlita u mešavini. Trenutno koristim 80% perlita sa 20% treseta i držim konstantno vodu u rezervoaru. Ideja je bila da napravim eksperiment od 6 meseci i da onda pri presadjivanju vidim rezultate. Prošlo je dva meseca a ja sam, zahvaljujući jednoj nezgodi dobila preliminarne rezultate. Naime, kako sam morala da vanredno presadim jednu biljku imala sam prilike da vidim kako koren napreduje u ovoj mešavini i prijatno se iznenadila. Koren je bio razgranat, beo i uveliko se širio po zidovima saksije. 

To me je podstaklo da proverim šta se dešava sa donje strane saksije tj. da li je korenje počelo da proviruje i ispostavilo se da većina saksija ima vidljiv koren na rupicama za odvod a neke su već pustile i u vodu. 

Kako je pojava "vodenog korena" (korena adaptiranog na povećanu vlagu) odlična stvar ja sam prezadovoljna rezultatima. Do sada mi je cela kolekcija prebačena na 80:20 i raste odlično i polako većina njih počinje da formira pupoljke (neke odmah posle poslednjeg cvetanja).

Ipak ovaj metod nije samo posadi i uživaj već ima i par dodataka koje morate ispoštovati. Kako je većina supstrata neorganskog porekla bez dodatih minerala veoma je važno da ga pravilno djubrite. To podrazumeva da pri zalivanju svaki drugi put dodate djubrivo, proverite pH i po potrebi ga podesite. Ja to radim na sledeći način. U odstajalu vodu stavim 1/2 preporučene doze djubriva (ili 1/3 pa čak i 1/4 ako djubrim svako zalivanje, što radim povremeno, najčešće kada su u cvetu) izmerim pH koristeći "Sera" ph test (koji se koristi za testiranje vode za akvarijume i kupuje se u pet šopovima a jeftinije je rešenje) a onda podesim Ph koristeći sirće (odredjen broj mililitara na 5l) jer je uz moju vodu i pored djubriva ona uvek previsokog pH. Sirće koristim zato što nije opasno, prirodno je a tako pripremljena smeša ostaje stabilnog pH i naravno zato što je jeftinije par desetina puta od "pravih" preparata za to. DOPUNA (proleće 2021): Upotreba sirćeta se pokazala kao loše rešenje. Posle pojave više različitih problema, koji svi ukazuju na lošu ishranu ljubičica, otkrila sam da voda koja stoji u rezervoaru vremenom postaje sve baznija (do pH=8,5, što je jako loše). Što biljku sprečava da uzima nutrijente i vremenom ih taloži na dnu. Ono što ja nisam znala je da sirće nije dovoljno stabilna kiselina da održi odgovarajući pH duže vreme (za ljubičice on je izmedju 5,8-6,2). Posle dosta istraživanja o tome rešila sam da kupim "pH down" u vidu fosforne kiseline (postoje i oni na bazi azotne i sumporne pa i mravlje kiseline). Trebalo mi je vremena da nadjem odgovarajuću količinu ali sam uspela i sada mi se pH kreće u odgovarajućem opsegu i biljke mi rastu bolje nego ikada. NAPOMENA: ovo je način na koji ja zalivam biljke i koji meni odgovara, ne garantujem da će to svima odgovarati jer se pH vode dosta razikuje a pitanje je i koje djubrivo i u kojoj količini koristite. Pazite jer poremećen pH zemljišta može imati razne posledice. Kada je pH van dobrog opsega biljka ne može da usvaja potrebne materije iz zemljišta i samim tim "gladuje" što povlači sa sobom sve probleme koje manjak prehrane pravi!!!

  

DOPUNA: 

    Lepo napredujemo, malo ispod 4 meseca za ovu a koren je stigao skoro do vrha saksije i kompletno je zdrav,  bez mekih delova i tamne boje.