Propagacija

Vegetativno razmnožavanje: 

    Ljubičice, kao i mnoge druge biljke iz porodice Gesneriaceae razmnožavaju se izuzetno lako i to najčešće preko lista, mada je moguće ožiliti i bočni izdanak/pelcer (sucker) ili cvetnu dršku (bloom stalk). Ukoliko gajite himera ljubičice ova druga dva načina su vam jedini izbor ako želite da dobijete kopiju originalne biljke ali o tome nešto kasnije. 

    Svaka beba koju dobijete biće klon majke biljke mada to ne znači da će biti identična jer su ljubičice veoma sklone mutacijama (spotriranju) i velike su šanse da dobijete biljku koja ispoljava drugačiju boju/oblik cveta ili lista (sport). Kako se meni iz iskustva čini, mutacije češće vuku na stabilniji oblik (koji postoji u roditeljskim ili predačkim biljkama) tako da će najčešće biti ljubičasta boja (koja je osnovna kod njih) ili gubljenje fantazija, nestajanje dvobojnosti i sl. Takodje može da se dogodi da bude isključen gen (ili geni) za boju pa vam iz bilo koje boje biljka predje u belu. U literaturi se sreće da to nije pravo sportiranje već da zavisi od uslova u kojima je biljka gajena i da (što znam i iz iskustva) može da se u nekom cvetanju vrati u svoju boju. Dok sa ljubičastim sportom to nikada nisam doživela.

    (Primer: "Bubble gum charm" u originalnoj boji i kao beli "sport". Druga varijanta često cveta sa delom belo-roze cvetova.)  

    -Propagacija iz lista:

    Da biste imali uspeha u razmnožavanju ljubičica par stavki bih preporučila (podstaknuto iskustvom):

    -Najvažnije je da izaberete zdrav (po mogućstvu bez ikakvih oštećenja) list odgovarajuće starosti  (ni previše star ali ni mlad). Što se kaže najbolje je uzeti list iz "drugog reda" iznad saksije, mada kada je biljka starija bilo koji od središnjih redova je OK. 

   

   

    

  -Pazite da vam je supstrat samo vlažan NIKAKO mokar. (Videćete kasnije da nije preterano važno kakav je supstrat ali je od ključne važnosti da nema previše vode.) Znači, pripremljen supstart ako uzmete u ruku i jako stegnete pesnicu treba da se vidi tek naznaka iscedjene vode a nikako da ona kaplje iz njega.

    Sada vam samo ostaje da izaberete na koji način ćete ga ožiliti. Ako ste pravilno izabrali list možete ga baciti i u saksiju neke druge biljke i on će se ožiliti (što se ljudima i dešavalo) jer je prosto čudo u kakvim će se sve uslovima list primiti i dati bebe. Kako sam ja uvek raspoložena za eksperimentisanje videćete na koje sam sve načine uspela da dobijem nove ljubičice....

    Na primer: U čistoj vodi....

(Prva slika je 55. dan a druga 93.)

     

        To čak ne mora da bude ni puna čaša vode jer se u mojim testovima pokazalo da bebe mogu da se razviju sa svega 20-ak ml vode na dnu čaše.

    Na slici se vidi da je voda više u vidu kondenzacije po zidovima čaše nego što je ima na dnu (a ima je malo u drugom delu čaše). Ako nastavite još više da mučite svoje zamorčiće od ljubičica videćete da se bebe razvijaju i na tuferu koji je natopljen sa duplo manje vode.

    

    U LECA kuglicama (glinopor, glinene kuglice, keramzit...)

    Ili slično ovom metodu samo sa čistim perlitom.

     A list ne mora imati ni dršku (ili biti ceo). Na donjoj slici vidite delove lista kojem je odstranjena drška sa sve centralinim nervom (zadebljanje po sredini lista koje se nastavlja u dršku).

    Naravno ništa od ovoga nije moja preporuka kao metod za razmnožavanje već više služi da ilustruje koliko su u stvari ljubičice otporne i rešene da ostave potomstvo.

    Svi ste se verovatno već milion puta, pretražujući internet, sreli sa (nazovi) standardnim načinom žiljenja u pojedinačnim čašicama (ukoso zaseci, zabodi 1cm, poklopi i gotovo) pa ću ja ovde u potpunosti preskočiti taj način. U nastavku teksta slede moja dva omiljena načina žiljenja kao i varijacije na tu temu.

NAČIN 1. ŽILJENJE NA SUPSTRATU

    Ovo je način žiljenja koji ja koristim za oštećene listiće ili kada mi je važno da dobijem bebe jer je list recimo redak. Znam da odlično funkcioniše i za primuline.

    Ideja mi je došla čitajući postove iz grupe o petrokozmama (Petrocosmea) koje su poznate po svojoj osetljivosti pri razmnožavanju. Kombinujući to sa razmišljanjem o tome kako se ljubičice razmnožavaju u prirodi (teško da iko ide i zabada otpale listove na odredjenu dubinu i pod odredjenim uglom) palo mi je na pamet da ih jednostavno pobacam po vlažnom supstratu i tako ostavim. Napravila sam mali test sa par listova što su mi ostali posle presadjivanja i iznenadila se rezultatima. Svi su se užilili i izbacili bebe koje su, čini mi se, brže rasle jer su sve vreme bile iznad zemlje. 

    Za ovaj metod vam treba:

-Providna posuda sa poklopcem (koji je takodje providan)

-Vlažan supstrat 

-Skalpel

-Listovi ljubičice (ili delovi lista)

    Jednostavno napunite posudu vlažnim supstratom 2-3cm dubine (dubina supstrata obezbedjuje očuvanje vlage), položite svoje listove ili delove lista na to (naravno nežno) i zatvorite. Nikakvo pritiskanje nije potrebno , tako kako su pali ih ostavite, čak i kada je rez iznad supstrata koren će rasti ka njemu i usaditi se kada ga dodirne. Ja rez ne sušim kako mnogi savetuju jer mi se iz dosadašnjeg iskustva čini da čim pustite rez da se osuši on se ponaša kao povredjeno tkivo i ume da počne da truli. To je neko moje lično zapažanje. 

    

    Takodje sam pri ovakvom žiljenju nekoliko puta uočila da list koji nije najboljeg kvaliteta krene da truli ali se onda nekako sam zaleči, truljenje stane i takav list ipak da bebu (kao što se vidi na gornjoj slici). Kod standardnog žiljenja u zemlji moje iskustvo je da kada list krene da truli on nikada sam ne prestane.

    

    Na donjoj slici možete primetiti (skroz levo) malo parče lista, 1/4 listića ne baš dobrog kvaliteta (blede boje) koji je takodje uspeo da da bebu. U trenutku pisanja ovog teksta ta beba je već skinuta sa njega, lepo raste a ovaj još manji (ispod njega) pravi bebu.

    Čitajući po stranim grupama, srećem neke drugačije metode koje kod nas nisu zastupljene. Tako sam u jednom od komentara na post naišla i na ovaj način (na slikama dole) koji bi po autoru trebao da "da mnogo beba i da mnoge budu sportovi". Opis je bio malo nejasan o tome kako se ovakav list stavlja na žiljenje pa sam ga ja postavila na moj način. Po mom mišljenju veliki broj sportova i nije neki plus u standardnom razmnožavanju ali je mene zaintrigiralo sa stanovišta genetike i primene u hibridizaciji. Ono što za sada mogu da potvrdim je da se u većini slučajeva dobije dosta beba jer kada konačno krenu da prave bebe (treba im malo duže nego inače) pojedini izgledaju kao da su eksplodirali.

 

    A ja ne bih bila ja da ne probam još nešto pa sam dršku umesto na pola sekla na četiri dela i uspeva i tako. 

    Kao što možete primetiti u toku eksperimentisanja sam koristila različit supstrat ali nisam primetila da to pravi neku razliku. 

    Ovaj metod je odličan i za sve one listove koji su nažalost tokom klasičnog žiljenja počeli da trule i ostali bez drške. Dovoljno je samo odseći bar 5mm zdravog tkiva sa trulim delom i  ostatak staviti na žiljenje.

    Čak i višestruko oštećen list može da se užili (dopuna kada izbaci bebe).

NAČIN 2. ŽILJENJE NA FITILJU

    Ovo je metod koji je kod mene najzastupljeniji i meni najomiljeniji. Metod se sastoji od postavljanja saksije na fitiljno zalivanje (objašnjeno u članku "Zalivanje, rešenja za izbegavanje  obaveza") samo u ovom slučaju nešto veće (12cm) i ostavljanje listova na otvorenom. 

    Uspešnost je prilično visoka kod zdravih odraslih listova (93% i više)  a čak je i kod listova slabog kvaliteta preko 85%. To znam zato što sam pri jednoj kupovini startera htela da vidim šta će se desiti ako stavim na žiljenje sve one male listove iz prvog reda takve biljčice. Desilo se to da sada imam gomilu duplikata biljaka koje još kod mene nisu ni cvetale. 

Na dan stavljanja

2,5 meseca kasnije

    Ovaj metod je dobar kada imate veću količinu listova (nemojte zaboraviti da ih sve obeležite, ja sam koristila parčiće cevčica za sok presečene po dužini) ili kada su listovi veći i ne staju po visini u posudu koju koristite za žiljenje (što se kod mene dešava jer najčešće koristim "jednokratna" zvona za torte).

    

    Desiće vam se možda nekada da naručite listove koji se malo duže zadrže u transportu ili putuju po višoj temperaturi i do vas stignu u ne baš najboljem stanju (meki i sparušeni). 

    

    Tada je dovoljno da list rehidrirate 24-48 sati u mlakoj vodi i da ga posle stavite na žiljenje u zatvorenu providnu posudu. Ukoliko nije bio nepovratno dehidriran trebalo bi da da bebe kao i potpuno zdrav list. Isto važi i za listove streptokarpusa. 

    

    Promena u boji lista koja se uočava kao zlataste površine (ponekad mogu biti i u obliku munja, nepravilnih linija) je posledica oštećenja ćelija u mezofilu lista a uzrok je najčešće nagli pad temperature (biljka je zalivena/isprskana vodom dosta niže temperature ili je izložena dosta hladnijem vazduhu) ili drastično isušivanje (često praćeno obilnim zalivanjem). Biljka sa takvim listovima je u suštini potpuno zdrava ali nikada neće povratiti normalan izgled.

    -Propagacija pelcerima i žiljenjem krune

    Sem listom ljubičice se mogu vegetativno razmnožavati i skidanjem pelcera (sucker) ili cele krune (što je opisano u članku "Osvežavanje, podmladjivanje (rejuvenating) prerasle afričke ljubičice, žiljenje krune")

    Pelceri su bočni izdanci koji se nalaze u pazuhu listova i mogu služiti za razmnožavanje iako se često samo uklanjaju da ne bi kvarili izgled biljke. 

    Ukoliko želite da od njih stvorite novu biljku treba ih ostaviti da izrastu do veličine dovoljne da se sa njima bezbedno rukuje (otprilike sa 4 veća lista) a onda ih veoma pažljivo skalpelom skinuti (paziti da se zaseče samo osnova pelcera jer često sa njim ode i list iz čije osnove raste). 

    Nakon odvajanja pripremiti čašicu (plastičnu rakijsku) napunjenu vlažnim supstratom i samo ih utisnuti u zemlju toliko da mogu da stoje uspravno (ne preterivati jer će početi da trule). Nakon toga staviti ih u zatvorenu providnu posudu. Ja ih često stavim (ako su veći) i u saksiju postavljenu na fitilj i tada ih ostavim otkrivene. Jednom prilikom sam imala više pelcera sa iste biljke i neke sam stavila u kesu a neke ostavila otvorene. Posle istog vremena one zatvorene su se još klatile i bile nestabilne sa skoro nepostojećim korenom dok su otvorene već uveliko imale koren.

-Žiljenje cvetne drške

    Jedan od meni najmanje uspešnih načina propagacije je žiljenje cvetne drške. Ipak, ukoliko imate ljubičicu koja je himera ovaj i predhodni su načini da dobijete originalnu biljku. Himera biljke se skoro nikada (retki su izuzetci) ne raznožavaju kako treba iz lista. 

    Da biste razmnožili biljku iz cvetne drške treba da izaberete onu koja ima najizraženije listiće ispod samog cveta (a još uvek na dršci) i skinete je dok je cvet još svež i nije krenuo sa venjenjem. Spomenuti listići mogu znatno da variraju veličinom i na istoj biljci ili da potpuno odsustvuju. 

    Kada nadjete odgovarajuću dršku potrebno je da isečete sve iznad tih listića i da donji deo drške zatim zabodete do njih u supstrat. Ukoliko drška preživi ostatak propagacije je isti kao kod lista. Ja sam uspešno žilila cvetnu dršku i na fitilju i pod zvonom (iako je procenat upešnosti niži nego kod lista). 

Cvetna drška sa bebom

Isti ta drška izvadjena iz supstrata

Koren

Druga drška koja je nastavila da raste iznad listića i cela se transformisala u novu biljku

Polno razmnožavanje, seme, hibridizacija:  

(u članku "Ljubičice iz semena, hibridizacija")